Dokumenta

Saopštenje Aleksandra Karakaševića, predsednika STSS

Poštovani članovi STSS,

U najnovijim napadima na Stonoteniski savez Srbije se po ko zna koji put koristi isti portal, kao izvršilac.

Zavera
Matrica je uvek ista. Takozvana redakcija izmisli „aferu“, zatim na tu temu „vest“ sačini sportski biznismen koji vodi jedan novosadski klub, onda tu temu razradi „redakcija“, u koju se uključe bezimeni komentatori (uz nekoliko časnih izuzetaka). Na kraju provejava spasonosno rešenje koje je na dohvat ruke. Teorija zavere redakcije kaže da je STSS hteo da sakrije budžetskih 20 miliona dinara i da ih potroši za sebe, a da to niko ne zna.

Činjenice
Ovog puta je povod finansijska podrška utvrđena Uredbom Vlade RS. Stonoteniski savez Srbije je o sprovođenju programa već obavestio sve klubove u Republici. Svako ko zna na koji način se troše i pravdaju budžetska sredstva zna i koliko je tvrdnja da neko namerava da novac sakrije i potroši u ko zna koje svrhe besmislena laž, stoga ne zavređuje odgovor.

Činjenice su sledeće:

– postojala su dva predloga – prvi, pre objave Uredbe, na osnovu telefonske informacije iz Ministarstva koje je pripremalo program za Vladu, i drugi spisak koji je konačno usvojen; razlika između dva predloga je što su u prvom bila po 3 prvoplasirana kluba iz super liga za muškarce i žene i po jedan klub koji ima najbolje rezultate u radu sa mladim igračima (Rapid i Stak);

– nakon objave Uredbe (objavljena je u petak popodne, 27. novembra) STSS je u svemu postupio po Uredbi; nikakve veze sa tim nema objava vesti na bilo kom od medija;

– STSS i drugi nacionalni savezi su postavili pitanje proširenja broja klubova na više od 8, ali je stav u MOS bio da se mora postupiti po Uredbi Vlade;

– na sastanku IO STSS je uvek prisutno desetak osoba, tako da tajne nikad nema; na poslednjem su bili prisutni Marko Jevtović i Bojan Milošević i to nije nikakva smetnja za rad jer su sastanci javni; ako je zavera to što je Crvena zvezda na spisku, onda dobro, a što se tiče Bojana Miloševića i Partizana – on je samoinicijativno došao da obrazloži predlog da Partizan bude na spisku jer iz budžeta grada i MOS ne dobija ni dinar, zato što je takva sportska politika u gradu Beogradu; iako sa Bojanom svakodnevno treniram, Partizan ipak nije na spisku, jer je IO STSS imao drugačiji stav;

– napokon, STSS je obavestio članstvo o konačnoj odluci IO STSS i novac uplatio na račune 8 klubova koji su sredstva dobili (novac nije „dospeo“ na račune klubova, već je sredstva STSS uplatio na račune klubova jer postupa u skladu sa Uredbom, o čemu je dužan da obavesti Ministarstvo).

STSS je pozvao svih 8 klubova da razmotre mogućnost da pomognu i drugim klubovima u Republici, iz drugih sredstava, ne budžetskih, solidarnosti radi – dakle, nije ih ucenio, niti naterao. Načelno su svi pristali, uz rezervu jednog kluba. O odgovoru zastupnika klubova članstvo STSS je takođe obavešteno elektronskom poštom.

Meta
Sada dolazimo do prave teme novih napada na STSS. Jedan novosadski klub ne želi da se solidariše sa drugim klubovima u STSS. U stvari, želi da deo sredstava uputi ka drugim klubovima po svom izboru, u vidu opreme koju zastupnik tog kluba prodaje, a kriterijumi, koji su odavno utvrđeni, su „preuzimanje, glasačka mašina, sigurni glas“ itd. Narečeni biznismen svoj model rada u sportu sprovodi već desetak godina, sa velikim uspehom u upropašćavanju najboljih generacija mladih stonoteniserki. I taj model je jednostavan – preuzimaju se za „DŽ“ od „malih“ klubova igračice koje imaju talenat i perspektivu, ali i stipendije Ministarstva. Te igračice u klubu ne napreduju, već polako odlaze, ili iz zemlje ili iz sporta, pa tako biznismen uvek traga za novim. Uvidom u javne podatke svako se može uveriti u uspeh finansijskog sektora tog kluba – za 2019. ima 8.723.000,00 subvencija. Igračice imaju stipendije Republike ili Pokrajine, trenera plaća STSS, jer je istovremeno i sportski direktor, STSS plaća i stan u Novom Sadu za potrebe trenera. Stoga, čini se mogućim da klub koji već ima u sistemu oko 100.000 evra, a dobija iz budžeta još preko 20.000 evra, može da se potrudi i nađe sredstva za pomoć onim manjim klubovima koji nisu toliko uspešni. A možda sa tim budžetom klub uđe u polufinale lige šampiona ili makar finale ETTU kupa, što bi bilo očekivano.

Međutim, to nije slučaj. Slučaj je da se vraćamo na ono već pomenuto – „preuzimanje, glasačka mašina, sigurni glas“ …

Stvarnost
Na kraju, da podsetim – program Vlade Republike Srbije, odnosno finansijska podrška nije nagrada za rezultate novosadskog kluba, već podrška sportu sa ciljem očuvanja stabilnosti sistema sporta u olimpijskim granama koje imaju dugogodišnju tradiciju. Pravo na podršku je stekao Stonoteniski savez Srbije, na osnovu učešća na olimpijskim igrama i osvojenim medaljama na evropskim i svetskim prvenstvima.

Ako ovako nastavimo bojim se da ćemo i taj status da izgubimo. Svi koji prate stoni tenis su svesni da uskoro nećemo imati ni jednog igrača ni u jednom glavnom žrebu na međunarodnim takmičenjima, jer je „preuzimanje…“ ipak prioritet.

Stonoteniski savez Srbije je nacionalni granski stonoteniski savez, čiji sam predsednik u ovom mandatu. Dok je tako, neću dozvoliti da se iz ličnog, partikularnog interesa vređa i unižava najviša stonoteniska institucija koju svi zajedno imamo. Nijedan klub, pa makar i tako uspešan kao pomenuti, na to nema pravo. Biznismen ima pravo da skuplja sigurne glasove, ali ne i da za to optužuje STSS.

Kao vrhunski sportista, sa sportskom biografijom kakvu imam, nemam nameru da svaki put demantujem pisanija biznismena i redakcije. Oni se najbolje razumeju u brojanje sigurnih glasova, a ovde se radi o stonom tenisu.

Beograd, 23.12.2020.

Aleksandar Karakašević, predsednik STSS

 

kompletno saopštenje možete preuzeti ovde

Visits: 3993
Total: 343672
Total Page Visits: 1011 - Today Page Visits: 1